Surovi uvod u blogovanje
Neko vam je rekao da je blogovanje lako? Ili ste nekako sami to zaključili? Šta da vam kažem - prešli ste se.
Iako je nekad bilo rezervisano samo za geekove i nerdove koji su putem bloga uglavnom pisali svoj dnevnik tipa “danas sam jeo to i to, radio to i to, video se sa tim i tim…” danas je blog mnogo više od net dnevnika, i nije više alatka samo onih koji se razumeju u tehnologiju, već je dostupan za otvaranje i širokim, tehnološki nepismenim, narodnim masama. Samim tim se i broj blogova povećao, pa tako i broj onih koji pišu iste dnevnike koje su u početku pisali geekovi. Na sreću, više niko ne želi da čita takve dnevnike - tačnije, da bi vaš blog bio čitan, mora da bude bar malo kvalitetan, to jest da daje čitaocu nešto zbog čega bi se on ili ona vratili ponovo. Ako ste planirali da blog koristite za onlajn dnevnik, evo nekoliko stavki koje će vas od toga odvratiti.
U svetu postoji sto miliona blogova. Devedesetdevet procenata od toga broja otpada na blogove dnevničkog tipa. Ako i vi započnete takav blog, niko ga neće čitati. Nikoga ne interesuje šta ste jeli za doručak jer postoji sigurno par miliona blogera koji su imali interesantniji doručak od vašeg.
Blogovanje zahteva vreme. Nemojte se upuštati u blogovanje ako niste spremni da se barem malo posvetite vašem blogu. Izdvojte barem pola sata vremena koje biste inače proveli surfujući i pokažite želju da vaš blog bude kvalitetniji.
Blogosfera je surova. Nemojte misliti da će se na vaše postove javljati samo istomišljenici. Naprotiv, u zavisnosti od vrste bloga, veća je verovatnoća da ćete doći u kontakt sa više neistomišljenika nego onih kojima se vaš blog dopada.
Blogovanje zahteva strpljenje i upornost. U početku niko ne čita vaš blog - pomirite se sa tim i nemojte biti poput miliona blogera koji zbog osećaja usamljenosti i besciljnosti odustanu nakon mesec dana. Ako ste dovoljno zanimljivi praktično je nemoguće da ne budete primećeni nakon nekog vremena.
Budite spremni da učite. Blogovanje se menja i razvija svakodnevno. Ako niste spremni da pratite taj razvoj i da se prilagođavate (ne uvek i ne po svaku cenu, naravno), tako što ćete pratiti druge blogere, onda ste izabrali teži put učenja na sopstvenim greškama. Budite spremni da učite od drugih, koji su učili od drugih, koji su, opet, učili na svojim greškama.
Budite spremni da komunicirate. Blogovanje je ekstrovertna delatnost: sve što napišete čitaju drugi, većinom vama nepoznati ljudi. Moraćete da odgovarate na većinu komentara i pisama čitalaca ukoliko želite da ih zadržite i ostavite dobar utisak.
Nadam se da sam ovim postom učinio dobro delo i odvratio nekoga od započinjanja lošeg onlajn dnevnika, a time istovremeno uštedeo vreme i nesuđenom autoru kao i nesrečnim čitaocima.
Za sada 4 komentara, diskusija se razvija, Reci i ti nešto pametno ili pinguj
Eniac
Na kraju, kad dodjete u situaciju da se tresete jer 2 dana niste pisali blog shvatite da možda i nije sve ovo toliko loše. Steknete uvek nekolicinu prijatelja, bude vam drago što nešto što ste vi napisali dodje do odredjenih osoba, i one su vam manje više zahvalne na tome. Čisto da ovaj blog ne bude toliko surov
Jan 18th, 2008
Viktor
Eniače, naravno - blog ima puno više dobrih strana nego loših. Da nije tako, ovaj blog bi bio posvećen borbi protiv bloga
Ali bitno je pričati o svim stranama bloga, pa i onim manje lepim - prvenstveno kako bismo ih izbegli.
Jan 20th, 2008
Ominotago
Izvini Viktore, ali nisam mogla da preskočim da ne primetim kako si lepo upotrebio BISMO u rečenici. Ipak napreduje ta pismenost.
Iskreno, ne delim mišljenje da je blogosfera surova. Slažem se sa mnogim stvarima koje iznosiš, kao što mi se dopada i to što reče Eniac, ali mislim da je termin “surov” možda malo surov da se upotrebi u ovoj situaciji. I još jedna stvar, možda tema komentara na blogu zaslužuje poseban post - izuzetan jedan fenomen! 
Jan 20th, 2008
Komentar na unos “Surovi uvod u blogovanje”