Blogistika

Tako pevaju KUD Idijoti, pozivajući na cenzuru “splačina i svakakvih lažnih informacija”. Svakako da velika većina ljudi na pomen pojmova “cenzura” ili “cenzor” ima negativnu konotaciju, a pojmovi kao što su represija, diktatura, gušenje slobode i slično nisu daleko. Ono što je zanimljivo je da, nakon što počnete da blogujete, vi sami postajete cenzor. Komentari vaših čitalaca su ostavljeni na milost i nemilost onome ko ima lozinku od kontrolnog panela bloga, to jest vama. Da li u tom slučaju negativna konotacija koju sa sobom nosi cenzura počinje da bledi? Koje informacije prolaze a koje klikom na “delete” šaljete u nepovrat? Kako izbegavate da i sami budete žrtva cenzure?
Evo nekoliko kategorija komentara koji obično bivaju cenzurisani na domaćim ličnim blogovima.
Govor mržnje - verskoj, rasnoj, nacionalnoj i diskriminaciji na osnovu seksualnog opredeljenja teško da može biti mesta među komentarima bloga. Ipak, mnogi blogeri se odlučuju da takve komentare ostave jer često najbolje govore o samom komentatoru - takoreći corpus delicti.
Anonimni komentari - svi smo anonimni na netu dok se ne dokaže suprotno: ja se možda i ne zovem Viktor, već morate da mi verujete na reč. Međutim, ako želite da razvijete diskusiju u komentarima, a polovina komentatora vam se zove Anonymous, to već ide malo teže. Zato većina blogera više voli da im komentatori ostave barem nick, kako bi mogli da im se obrate a da ne dođe do zabune.
Različit politički stav - veoma aktuelno u ovom trenutku. Nervi su zategnuti kao strune, dovoljno je da samo blago iznervirate autora bloga samim tim što iznosite vaše mišljenje pa da vam komentar bude dezintegrisan. S druge strane, oni veštiji na rečima i ubeđeni da mogu “poraziti” protivnika, ili oni spremni na kilometarske rasprave nikada ne cenzurišu političke protivnike - pa makar došlo i do govora mržnje.
Trolovanje - šta je to trolovanje, koje vrste postoje i zašto se često cenzuriše je već odavno lepo objašnjeno kod Pionira, pa pročitajte. Jedini savet koji ja mogu da dodam je da se trol najlakše ubija dok je mali i slabašan. Ipak, umesto cenzure ovde je često dovoljno i ljubazno upozorenje, jer je često reč o nenamernom skretanju teme.
Otkrivanje privatnih informacija - recimo da bloger piše anonimno, i recimo da neko ko želi da mu napakosti, ostavi u komentaru blogerovo ime, prezime, adresu i broj telefona. Da li treba brisati ili poštovati pravo na dostupnost informacija?
Sigurno sam neku kategoriju zaboravio, slobodno dodajte u komentarima.
Neke teme su očigledno više pogodne da na njima dođe do svađe, vređanja, trolovanja i sličnih komentara koji ulaze u crveno - od rasprave o sportu, preko politike, pa do večnog geekovskog win vs. mac rata. Upravo takve teme su obično i najzanimljivije, ali samo ako imaju dobrog cenzora koji može da ih kontroliše i usmerava.
Ono što je meni ipak najzanimljivije u celoj priči je kako se način na koji neko komentariše pre i posle pokretanja sopstvenog bloga menja, i to najčešće tako da se više razmišlja pre ostavljanja samog komentara na tuđem blogu - jer tek nakon što ste i sami bili u koži cenzora, počinjete da shvatate na kakvim mukama se u stvari nalazi.
Cenzura na ličnim blogovima se naravno razlikuje od cenzure na blogovima firmi. O tome nekom drugom prilikom.