Pravopis i kako ga pobediti
Jedno je sigurno - tekst napisan van svih pravila pravopisa ostavlja slabiji utisak na čitaoca nego tekst čiji se autor trudi da ostane u granicama pravilnog pismenog izražavanja. Čak i čitaoci koji sami ne znaju pravopis imaju više problema sa čitanjem nepravilno napisanog teksta nego teksta koji je napisan po pravopisnim normama.
Najčešća greška koju uočavam je definitivno upotreba odrične rečce “ne” - sastavljeno kada bi trebalo da bude rastavljeno i obrnuto. (primer: Nesmeš biti ne pismen!) E sad, ne želim da nabrajam ostale greške koje uočavam, kao ni pravila kako da ih izbegnete - to nije cilj ovog posta. Za to već postoji sajt Pravopis, kao i gomila drugih sajtova na netu. Cilj ovog posta je da te natera da razmisliš o sledećem:
Ako poštovanje pravopisa iziskuje minimalan trud a donosi ogromnu dobit u vidu porasta autoriteta bloga, šta te sprečava da taj minimalan trud i uložiš? Naravno, ništa.
Slično važi i za upotrebu dijakritičkih znakova (za nas normalne, prevod: to su one kvačice na čšćđž) - ne postoji razlog da ih ne koristite, a predstavljaju razliku između bloga čiji se autor trudi i čiji se autor ne trudi oko dizajna. Čiji blog biste vi radije čitali? Obratite pažnju i na upotrebu razmaka (spejsa) - postoji razlog zašto se lupa nakon, a ne pre zareza i tačke - olakšava čitanje.
Naravno, ukoliko baš imaš blog kome je koncept takav da bude nepismen i po svaku cenu protiv svih pravila (sigurno ima i takvih sajtova, i to treba poštovati), onda zanemari ovaj post.
Na kraju, ne zaboravi - i reči koje otkucaš su deo dizajna tvog bloga.
Koliko obraćaš pažnju na pravopis pri pisanju, a koliko pri čitanju? I da li ova “stroga” pravila važe i za komentare?
