Blogistika

image by jeremyfoo

Da li jedan blog može da izgubi svoju redovnu čitalačku publiku ukoliko vlasnik ne okači nikakav post nekoliko nedelja ili meseci? Odgovor je - ne. Niko (ili gotovo niko) ne briše neaktivne blogove iz svojih feed readera. Za vreme ove dugačke, nenajavljene pauze na blogistici, broj čitalaca preko feeda nije opao, naprotiv. Doduše, rast je bio skroman u odnosu na period kada su tekstovi dolazili u redovnim, kraćim intervalima. A skroman rast nije dobar, naročito ako ste megaloman kao ja.

U porast ili pad u broju čitalaca, naravno, ne bih mogao da imam uvid da nisam registrovan na feedburner - sajt koji vam omogućava da pratite koliko čitalaca u svakom trenutku redovno prati vaš blog. Redovni čitaoci se razlikuju od onih koji povremeno navrate da vide šta ima u nekoliko stvari. Oni ne propuštaju apsolutno nijedan tekst, obično prvi imaju šansu da prokomentarišu dok je tema još sveža ili aktuelna i dali su vam na poklon svoju pažnju. Sve ovo ih čini vrednijim za jednog blogera od čitalaca koji dolaze s vremena na vreme, ako se sete i kad se sete. Redovne čitaoce nije lako steći i najčešće su oni najbolji pokazatelj vrednosti nekog bloga. Zato ih svaki pravi bloger pomno prati - ponoviću, najčešće i najbolje preko Feedburnera. Taj servis vam omogućava da kontrolišete veliki broj opcija od kojih je možda najzanimljivija ona da drugima pokažete koliki je trenutni broj čitalaca vašeg bloga - drugim rečima, da se hvalite pred drugima. Ako blogujete na engleskom, ne preporučuje se da se hvalite ako imate manje od 200 ili čak 300 čitalaca, jer se računa da svako može da imati 200 čitalaca. A niko ne želi da bude svako. Ako imamo to u vidu, sa koliko čitalaca je ok da se pohvalite a da ne ispadnete smešni ako blogujete na srpskom? Ja bih rekao da je 100 čitalaca neka ok granica.

Zato taj feedburnerov widget još ne vidite na blogistici. Ali ubrzo hoćete.