Anonimnost na netu
photo by victoriapeckham
Sećam se da sam u početku svog surfovanja netom - po forumima, na primer, veoma vodio računa da se moj pravi identitet, ime i prezime, nikako ne sazna. Kao i većina korisnika, verujem. Danas, recimo, uopšte ne skrivam kako se zovem, na nekoliko mesta veoma lako možete naći i kako izgledam. I nije me briga. Interesantan fenomen - verovatno ima veze sa tim što je internet danas već uveliko postao deo života svih nas umesto da bude samo igračka, luksuz ili nešto posebno gde bismo pokušavali da se sakrijemo.
Čini mi se, posmatrajući malo šire, da anonimnost na netu nikada nije bila u većoj opasnosti. Ne u smislu da je lako razotkriti onog ko pokušava da bude anoniman, već da se sve manje ljudi uopšte trudi da budu anonimni. Opet mi se čini, da je jedna socijalna mreža tome umnogome doprinela. Ne, nije Majspejs - tamo smo uglavnom i dalje svi pod nadimcima.
Fejsbuk je ubica anonimnosti. Svađamo se, flertujemo, šalimo, iskazujemo i ukrštamo najrazličitije stavove. I nijednog trenutka ne koristimo nadimak, već sve piči pod punim imenom i prezimenom. I opet, kao da niko to nije ni primetio, ili nikoga jednostavno nije briga. Niko se više ne stidi svojih stavova. I ne treba.
A blog? Da li uopšte ima smisla i potrebe blogovati anonimno? Može itekako da ima smisla - ako pišete o nekim stvarima zbog kojih biste stvarno mogli imati problema - na poslu, u životu. Na primer, da pišete o malverzacijama firme u kojoj radite ili da iskazujete politički stav koji je u suprotnosti sa stavom političke partije čiji ste član. Ili ako imate bilo kakve stavove zbog kojih mislite da biste mogli imati problema, onda je sasvim ok blogovati anonimno.
Ali, čak i tada, nedopustivo je danas nemati “about” stranu - podatke o blogu ili o autoru, makar i izmišljene, makar i bez imena i prezimena. Kada dođem na neki novi blog, to je jedna od prvih stvari koje poželim da vidim. Ako vidim da je nema, obično zaboravim na taj blog. Zašto bih čitao nešto što je napisala neka osoba koja se nije ni potrudila da me uveri da uopšte postoji? Eventualno je slučaj kao kod pismenosti - moralo bi da se radi o stvarno dobrom blogu da bih zanemario taj nedostatak, a takvi su retki.
Nadam se da imaš “o blogu” stranu. Pa makar i jednu rečenicu o čemu se zapravo tu radi. Čak i ako bloguješ anonimno.
U Wordpressu već obično postoji strana čiji tekst je samo potrebno zameniti vašim: manage > pages > about - edit.
Budite maštoviti.
Za sada 8 komentara, diskusija se razvija, Reci i ti nešto pametno ili pinguj
elektrokuhinja
Ja sam anonimna samo za one koji ne znaju da guglaju. A anonimna sam zato što sam malo nezadovoljna poslom, blog mi dođe kao neki ventil. Inače je prilično lako doći do mene, treba samo malo razmisliti
Feb 8th, 2008
spes
Anonimnost je na netu vrlo relativna. Ako se blog piše dovoljno dugo, prepoznavanje je neminovno pre ili kasnije. Ali u pravu si - to je postalo krajnje nebitno. Kod nas još niko nije odgovarao zbog pisanja na blogu. Inače, ja sam i na Fejsbuku pod nikom, ali po inerciji, jednostavno nisam o tome razmišljala.
Feb 8th, 2008
Deda
Elektrokuhinja je anonima kao Nacionalni dnevnik, malo, malo pa naletim na njenu sliku… Pogotovo posle BlogOpena…
Citao sam pazljivo pojedine tekstove koji se bave blogovanjem i svi do jednog isticu potrebu da se makar malecnom slikom predstavi autor bloga, bas iz razloga koje si naveo. Iskren da budem, i ja sam poceo da izbegavam nepredstavljene blogere, mada mi i ne smete posebno ako nemaju nista o sebi napisano, uz uslov da pisu kul i zanimljivo…
Najvise mi smetaju oni koji nece ni link da ostave, a mudruju previse…
Pozdrav, super su ti tekstovi…
Feb 8th, 2008
Viktor
Elektro - k’o što rekoh, anonimnost je skroz ok, sve dok se napiše nešto o sebi što dokazuje 1) da ti blog nije mrtav 2) da si prava osoba a ne spam bot
Npr ti imaš veoma zanimljiv “about” fazon sa omiljenim filmovima i knigama - prilično neuobičajen pristup, sviđa mi se.
Spes - Problem sa anonimnošću može da bude što umanjuje autoritet ukoliko neko pokušava da progura bitnu priču na blogu - uvek se veruje više osobi sa imenom i prezimenom nego nadimku (tj od anonimnih blogera lakše se šire tračevi nego prave vesti)
Deda - to sa slikom je dobra fora. Biče i kod mene jedna, samo da nađem neku reprezentativnu kako bih što uspešnije zavarao mase čitalaca.
Feb 9th, 2008
elektrokuhinja
Deda, ja rekoh anonimna za one koji ne znaju da guglaju. I da koriste net. Za te mi je sasvim dovoljno da budem anonimna. Ipak se moje lično ime ne može naći nigde povezano s blogom, to mi je bila poenta.
Viktore hvala
Za mene spisak knjiga i filmova dosta govori o čoveku. Neko npr. uopšte ne čita, i to je neka poruka.
Feb 9th, 2008
Eniac
haha, ja sam vrlo anoniman, 90% ljudi zna kad sam se rodio, gde zivim, gde sam ziveo, koji su mi zivotni planovi, kad mi se brat zeni, sta studiram, koji mi je prosek i tako ti neki nebitni detalji
Feb 11th, 2008
Viktor
Eniače, a krvna grupa?
Feb 13th, 2008
Sasha
Verujem da anonimnost ima smisla onda kada blogeru nije primarno da svojim stavovima pruzi poseban kredibilitet ili svojim temama posebnu tezinu. Pre otvaranja bloga bila sam redovni citalac stranih blogova, i interesantno je, tacno mozes da pratis razvoj jednog bloga i kroz njega cesto i uspon i pad jedne licnosti. Ako vec svoj blog vezes za svoje ime i prezime, onda treba da imas dobar razlog za to, i da ga uvek budes svestan. Rekla bih da to treba da bude glavna vodilja- imas li dobar razlog za potpuno otkrivanje identiteta, a ne imas li neki narocit razlog da to ne ucinis. Ja imam vrlo malo pravih razloga da “krijem” svoj identitet, ali imam jos manje dobrih razloga da ga stavim svima na uvid. Kod nas je cela stvar jos uvek u veoma nevinoj fazi, ali ljudi ovde gube poslove, prijatelje, supruznike, ugled i cast, dobijaju najgrublje pretnje, bivaju ismevani na drugim blogovima, njihove adrese i brojevi telefona, imena clanova porodice ili detalji iz proslosti budu izneti u javnost, bezazlene informacije koje su nekad o sebi dali u svojim tekstovima bivaju na najgnusniji nacin zloupotrebljene, iskarikirane….. i sve je to neki oblik psihickog zlostavljanja koje nikog, ma koliko samouveren i jak bio - nikad ne ostavlja potpuno ravnodusnim.
No, da batalimo moguce zloupotrebe, evo recimo Palimpsest po tematici, formi, ciljevima - zaista nema zasto da bude vezan za osobu sa imenom i prezimenom, jer mi ne sluzi da postanem vidljivija ili da formiram javni imidz. Imam i drugaciju zamisao koju cu ostvariti uz pomoc nekog drugog bloga na primer, za koju ce biti veoma vazno da bude u sprezi sa mojim imenom - ali taj blog tada vise nece biti tematski cirkus, imace jasnu svrhu i bicu u prilici da bolje kontrolisem vrstu informacija koje drugima stavljam na uvid.
Feb 14th, 2008
Komentar na unos “Anonimnost na netu”